Kada mladi parovi raskinu, to se nekako... pa, doživljava gotovo mirno.
Ali kada se par razvede posle 50. godine... To je sasvim druga priča. Tu počinje pravo pozorište: iznenađenje, šapat, krivi osmesi i, naravno, milion pitanja...
Kao da u ovim godinama osećanja već treba da izblede. Kao da posle pedesete ljubav više nije dozvoljena. I što je najvažnije, kao da se odlazak muškarca u ovim godinama doživljava gotovo kao izdaja. Ne samo bekstvo, već izdaja, jer je žena, po pravilu, u ovu zajednicu uložila celo svoje biće.
Ima toliko ovakvih priča: žena je trpela, izdržavala, štedela, ulagala u porodicu, odgajala decu celog života. I on... Kada se penzionisao, odjednom se setio da je i dalje pravi muškarac! I otišao je da traži "novi život".
Muškarci posle pedesete godine počinju drugačije da gledaju na život. Neki ljudi se plaše usamljenosti. A neki se, naprotiv, plaše da provedu svoje preostale godine u onome što im se čini kao "močvara". Žele duboko da udahnu. A ponekad idu tamo gde miriše na parfem, a ne na naftalin. Gde oči sijaju divljenjem, a ne prekorom.
Žene takođe žele toplinu i razumevanje. One znaju kako da vole istinski, bez igranja. Ne zbog izgleda, ne zbog novčanika, već zbog osobe.
Ali je potrebno mnogo hrabrosti da se odluče za odlazak. Novac, smeštaj, unutrašnja snaga. Ne mogu svi ovo da urade. Dakle, žive iz navike. Ili zbog dugova. Ili zbog dece. A ponekad – zato što i dalje vole, bez obzira na sve.
Jednom je Robert De Niro u intervjuu ispričao prilično ironičnu priču koja je, čudno, veoma realistična.
"Čovek, pošto je živeo sa ženom 40 godina, kaže joj:
– Sećaš se kako smo nekada imali tesan stan, stari auto, škripavu sofu i crno-beli televizor? Ali sam spavao sa devetnaestogodišnjom devojkom. A sada imamo vilu, skup automobil, luksuznu spavaću sobu i ogroman plazma televizor. Ali na krevetu pored njega je 59-godišnja žena...
Žena je mirno odgovorila:
– Pa onda nađi sebi nekoga od 19 godina. I pobrinuću se da opet živiš u tesnom stanu, voziš olupinu i spavaš na škripavom sofi."
To je ono što znači biti mudra žena. Bez skandala, bez histerije. Samo tanak, precizan udarac – tamo gde najviše boli. I sa osmehom.
Takva žena se ne ustručava iz straha. Ona zna svoju vrednost. I ona zna: ako je muškarac otišao, znači da je tako bilo suđeno. Ne zato što je ona gora. Jer je on izabrao drugačije.
Nije slučajno što je Erih Marija Remark napisao: "Ko želi da drži, gubi. Ko je spreman da pusti, pokušavaju da se drže njega."
To je istina. Ponekad je bolje pustiti - sa malo tuge, ali sa dostojanstvom. Jer ljubav nisu lanci. To je izbor. A ako ponovo ne budete izabrani, onda je vreme da izaberete sebe.
