Specijalistkinja za demenciju govorila je o raznovrsnim znakovima upozorenja na ovu bolest koji prevazilaze samo gubitak pamćenja – nakon što je različite simptome uočila kod svoje majke, oca i bake, koje su sve patile od demencije.
Helen MekDavit (52) iz Hasoksa, Zapadni Saseks, prvi put se susrela sa demencijom kada je njena baka dijagnostikovana devedesetih godina.
Njena baka, Barbara Mekdauel, počela je da pokazuje simptome u ranim šezdesetim, a ličnost joj se promenila – postala je neobično "besna", "paranoična" i "ranjiva", piše "Dejli mejl".
Takođe je pravila česte, čudne greške, poput toga da električno kuvalo stavi na ringlu.
Barbara je preminula 1997. godine od Alchajmerove bolesti – najčešćeg oblika demencije, koji utiče na pamćenje, razmišljanje i ponašanje.
Helen, koja je u to vreme bila u dvadesetim i školovala se za medicinsku sestru, ispričala je:
"Otputovala sam na devet meseci 1992. godine, i kada sam se vratila, baka se potpuno promenila. Vodila je dnevnik, a mi smo primetili da je bio sav haotičan, pun čudnog pisanja. Kao da si mogao da vidiš njen mozak na papiru.“
Baka je smeštena u dom kada je s godinama postajala sve više nervozna i paranoična.
"Uvek je bila vesela, pričljiva i osetljiva, a onda je postala prilično besna“, rekla je Helen.
"Postala je jako ranjiva, naglo je smršala i jednostavno se promenila."
Iskustvo brige o baki inspirisalo je Helen da se posveti starima i palijativnoj nezi.
Oko deset godina kasnije, 2007. godine, njen otac Kit Selers, tada u ranim šezdesetim, počeo je da pokazuje neobične simptome.
Ti simptomi uključivali su promene u ličnosti – delovao je "povučen" i izgovarao "čudne stvari".
"Počeli smo da primećujemo suptilne promene u njegovoj ličnosti, povlačio se, govorio čudne stvari.
U tom trenutku sam već znala dovoljno o demenciji i pomislila sam da postoji porodična veza – i on je bio jako paranoičan zbog toga“, ispričala je. Međutim, kada je zaboravio kako da natoči gorivo u automobil, Helen se ozbiljno zabrinula.
"Došao je kući i rekao: "Zaboravio sam kako se sipa benzin. Možeš li da mi pomogneš?", prisetila se Helen.
"Posle toga se sve brzo raspalo", dodala je, i njen suprug Pol (takođe 52) sagradio je prošireni deo na njihovoj kući kako bi njen otac mogao da živi sa njima.
"Znali smo tada šta nas čeka jer je ličio na svoju majku po temperamentu, i bilo je jasno da će biti jako teško“. Brzo je postalo jako teško – postajao je borben, veoma ljut i nervozan. Znao je da bude verbalno agresivan, ponekad bi bacao stvari.“
Iako nikada nije dobio zvaničnu dijagnozu, njegovo zdravlje se pogoršalo i preminuo je u 70. godini.
Iskustvo s razornom bolešću učinilo je da Helen odluči da "iz nečeg lošeg izvuče nešto dobro".
Rešena da unapredi proces dijagnostikovanja demencije kod ljudi koji pokazuju simptome, počela je da se bavi istraživanjem 2013. godine.
"Moj tata nikad nije dobio zvaničnu dijagnozu, zbog čega mi je ovaj posao bio jako važan – istraživala sam kako da se obezbedi tačna dijagnoza", rekla je Helen.
Poslednjih sedam godina radi kao specijalizovana medicinska sestra za demenciju i sada pruža podršku celim porodicama koje se suočavaju sa ovom bolešću. Onda je, prošle godine, bolest ponovo pogodila porodicu – njena majka, En Selers, dijagnostikovana je sa vaskularnom demencijom u 78. godini, što je kod Helen izazvalo povremeni osećaj "straha" za sopstvenu budućnost.
Vaskularna demencija, čest oblik bolesti koji nastaje usled serije mini-šlogova koji smanjuju protok krvi u mozgu.
"Manifestovala se na potpuno drugačiji način – i to je ono neobično kod demencije, svaki put je drugačija", rekla je Helen. Istakla je da su simptomi njene majke "blaži“ u poređenju sa ocem ili bakom.
Rani znaci vaskularne demencije obično uključuju probleme sa planiranjem, razumevanjem, koncentracijom i promene raspoloženja.
Međutim, prema rečima Nacionalne zdravstvene službe Britanije (NHS), ti simptomi mogu biti "jedva primetni" i često se pogrešno pripisuju depresiji.
Zbog rasprostranjenosti demencije u njenoj porodici, Helen je sve više zabrinuta za svoju budućnost.
"Kada to vidiš, to postaje tvoj najveći strah. Mogu samo da se nadam da će moja porodica imati podršku Admiral sestre ako mi se to desi", rekla je.
Nada se da će njen suprug moći da ima podršku obučenog zdravstvenog radnika ako ona razvije ovu bolest u budućnosti.
Dodala je: "Demencija je veoma složena i različita kod svakoga – pogađa apsolutno sve i može da uništi porodice. Kada postoji u tvojoj porodici, počneš da je se plašiš i za sebe. Još uvek sam u menopauzi i kada osetim neki simptom koji može biti uobičajen, pomislim da je to početak demencije. Taj strah i anksioznost su vrlo stvarni i povremeno me preplave – potpuno."
