Gospođa iz Francuske koja je na Reditu imenovana kao Maria, ispričala je svoju životnu i vrlo neobičnu priču.
Prošla sam kroz pakao kada sam saznala da me muž vara. Sve se promenilo onog dana kada mi je priznao da odlazi zbog druge žene – starlete koja je izazvala medijsku pažnju u domaćim medijima i koja je samo dve godine starija od naše ćerke.
U početku je sve bilo idilično – dobili smo četvoro dece, borili se, iznajmljivali stan, moji roditelji su nam pomagali. Kako su deca rasla, i ja sam jačala, stajala sam na svoje noge. Da budem iskrena, kako je vreme prolazilo, ništa nisam primećivala. Radim u školi kao nastavnica i na jednom velikom odmoru mi je prišla koleginica i rekla: „Znam za aferu tvog muža, svaka ti čast, verujem da je zbog dece, ali kako uspevaš da mu pređeš preko prevare?“
To je za mene bio šok. Rekla sam joj da priča gluposti, da to nije istina i da bi bilo bolje da se bavi svojim životom. Međutim, to me kopkalo. Podelila sam priču sa svojim najboljim prijateljicama koje su me pogledale sa mnogo sažaljenja i rekle: „Znale smo, ali smo se plašile da ti kažemo.“
Suprugu nije trebalo mnogo vremena da prizna – kao da je osetio olakšanje kad sam mu rekla da znam. Ubrzo je otišao, preselio se, a ja sam ostala sama da čuvam i hranim decu. Nisam imala luksuz da tugujem ili da se raspadnem – život nije čekao. Njegova izdaja ostavila je gorčinu, ali i neku vrstu mirnoće u meni. Nisam ga molila da ostane niti sam pravila scene. Samo sam mu rekla: „Uskoro ćemo imati sve što nam treba. Moja deca neće oskudevati ni u čemu. Više nam i ne trebaš.“
On je pokupio gotovo sve iz kuće – odneo je sve osim dva kreveta, stola, stolica i ugradnog ormara. Njegov prezirni pogled bio je poslednje što sam videla pre nego što je otišao. U početku je bilo teško, ali tada sam sebi i deci obećala da ćemo uspeti. Upisala sam kurs za šminkanje – to mi je postao glavni cilj. Dok sam radila, imala dodatne poslove i brinula o deci, borila sam se iz dana u dan. Učila sam o marketingu i prihvatala svaki posao koji mi se pružao – htela sam da naučim sve što mogu. Malo po malo, obezbedila sam pristojan život za nas.
Vreme je prolazilo, a mi smo napredovali. Mogli smo sebi da priuštimo letovanja i male luksuze. U međuvremenu sam saznala da je žena s kojom je moj suprug završio zapravo starleta – devojka koja ulaže u svoj izgled, menja kosu, silikone i lice svaka dva-tri meseca. Bilo mi je jasno da on ne može da prati njen tempo ni finansijski, ni psihički – ali to je bio njegov izbor.
Naša porodica je opet bila srećna, ispunjena i samostalna. I baš tada, potpuno neočekivano, moj bivši muž se vratio. Pokucao je na vrata – istrošen, oronuo, gotovo neprepoznatljiv. Izgledao je kao prosjak, bez krova nad glavom, izgladneo do te mere da mu je i obična supa koju sam mu poslužila bila kao praznik.
Deca mu nisu prilazila, nisu čak ni pokazala želju da razgovaraju s njim. Imala sam utisak da jedva čekaju da ode. Imao je i on. Baš to je i uradio.
Vratio se kući da me moli za oproštaj, pa iste večeri je otišao kad je shvatio šta je izgubio.
Posmatrala sam ga dok jede i bilo mi je jasno da oseća koliko je u ovoj kući postao stranac. Nisam ga mrzela, bilo mi ga je žao. Na njegovom licu više nije bilo ni traga one nadmenosti i prezira s kojim je otišao. Osetila sam sažaljenje – ali ne i želju da ga vratim u naš život. Posle obroka, pogledao me i rekao: „Ja sam ovde višak?“ Držala sam prekrštene ruke i samo klimnula glavom.
Pogledao me kratko, a zatim bez reči ustao i otišao, svestan da u ovom domu više nema mesta za njega.
Sada znam da ponekad, kada nas neko ostavi ili nas povredi, u nama se probudi snaga za koju nismo ni znali da postoji. Naučila sam da se borim za sebe i svoju decu. Uspela sam da izgradim život ispunjen ljubavlju i podrškom. Taj život sada pripada samo nama – a onaj koji nas je izdao ostao je daleko, kao bleda senka prošlosti iz koje smo izašli jači.
