Isklesana od belog mermera,Polina Bonaparta leži poluobučena na ležaljci, ruke opušteno podbočene ispod plemenite glave sa elegantno stilizovanom kosom. Njena poza i izraz lica odišu ponosom dostojnim prikaza Venere pobednice. Statua prikazuje ženu koju je Napoleon Bonaparta opisao kao "najlepšu ženu svog vremena" i "najbolje od svih živih bića".
Polina, Napoleonova omiljena sestra i jedno od najfascinantnijih članova porodice Bonaparta, bila je nadaleko poznata po svojoj zapanjujućoj lepoti, ali i po skandaloznim ljubavnim vezama.
Dok bi većina žena s kraja 18. i početka 19. veka učinila sve da izbegne takvu reputaciju, Polina je kao da je uživala u svojoj slavi – čak i kada bi izazivala kontroverze.
Rani život Poline Bonaparte
Polina Bonaparta rođena je 20. oktobra 1780. godine u Ajaču, na Korzici. Njeni roditelji, Karlo i Marija Leticija Bonaparta, bili su sitni korzikanski plemići koji su stali na stranu Francuske kada je Korzika prelazila iz vlasti Đenove pod francusku upravu.
Leticija je, prema pričama, bila veoma stroga i ozbiljna majka. Karlo je radio kao advokat, ali je Napoleon kasnije rekao da mu je otac bio "suviše sklon uživanjima".
Polina, šesto od osmoro dece, izgleda da je nasledila tu osobinu.
Ona i Napoleon nisu mnogo vremena provodili zajedno, naročito jer je on rano poslat na vojnu akademiju.. Ubrzo nakon toga, Karlo se razboleo i umro od raka želuca 1785. godine.
Gubitak glave porodice, uz Napoleonovo javno suprotstavljanje guverneru Korzike, učinili su ostanak Bonapartama opasnim. Pobegli su s ostrva 1793. godine na jug Francuske.
Uspon porodice Bonaparta
U početku, porodica Bonaparta izgubila je i ono malo privilegija koje je imala na Korzici, i završila osiromašena u Marseju. Govorkalo se da su žene iz porodice prale veš na javnoj česmi da bi preživele. Ipak, period nesreće nije dugo trajao.
Napoleon se brzo isticao u vojsci zahvaljujući svom taktičkom geniju i ambiciji. Napredovao je od majora do generala, a zatim i do vrhovnog komandanta. Njegove kampanje vodile su ga u Italiju, Maltu i Egipat, pri čemu je njegov uticaj neprestano rastao.
Do 30. godine postao je prvi konzul Francuske. A zatim, 1804. godine, ovaj čovek bez plemićkog porekla sa Korzike, sam sebi stavlja krunu na glavu i proglašava se carem Francuske.
U međuvremenu, Polina je procvetala u zanosnu mladu damu, poznatu po druženju sa mnogim Napoleonovim saradnicima.
Napoleon nije odobravao mnoge Polinine veze, a onda je ona na kraju pristala da se uda za čoveka kome je on verovao – francuskog generala Šarla Leklerka – 1797. godine. Godinu dana kasnije, Polina je rodila njihovo jedino dete, Dermida (koji će umreti sa samo šest godina).
Gubitak devojaštva za Polinu je zapravo bio početak – njena reputacija po skandalima skoro da je parirala Napoleonovoj u politici.
Polinina "vladavina" u Sen Domengu
Uprkos sklonosti ka raskoši Pariza, Polina se 1801. našla u pratnji svog supruga u Sen Domengu (današnji Haiti). U to vreme, Sen Domeng je bio francuska kolonija i glavni izvor šećera i kafe za Evropu, proizvedenih radom robova.
U prvoj uspešnoj pobuni robova u istoriji, bivši rob koji je postao revolucionarni vođa, Tusen Luveture, predvodio je crnačko stanovništvo kolonije u borbi za ukidanje ropstva i nezavisnost od Francuske.
U znak odmazde, Napoleon je poslao svog zeta i oko 20.000 vojnika na Karibe da uguše pobunu.
Iako je isprva bila nevoljna da se preseli, čak i privremeno, Polina je na kraju veoma uživala u boravku u koloniji. Dok je Lekler komandovao vojskom i gledao kako hiljade vojnika umiru od žute groznice, Polina se pretvorila u kraljicu kolonijalnog društva, uživajući u brojnim zabavama na ostrvu. Navodno je imala i afere sa vojnicima nižeg čina.
Kao i uvek, Polina je uživala u blizini moći i izjavila: "Ovde vladam kao Žozefina — ja sam prva dama u zemlji." Ipak, njen život tamo nije bio samo zabava. Pokazivala je i saosećanje prema obolelima, lečeći ih u improvizovanoj poljskoj bolnici koju je napravila u svojoj kući.
Na kraju je i Lekler oboleo od žute groznice i preminuo 1802. godine. Udovica sa samo 22 godine, Polina Bonaparta spremala se za svoj drugi preporod.
Od udovice do princeze
Polina Bonaparta je, nakon smrti svog muža, upriličila raskošan prikaz žalosti — ali samo onoliko dugo koliko su to društvena pravila nalagala. Ubrzo se vratila u Francusku, gde je preuzela ulogu vesele udovice.
Bila je poznata po raskošnoj potrošnji na nakit i haljine, od kojih su neke haljine bile providne. Svoju lepotu nazivala je "prirodnom prednošću" i činila sve da je očuva što duže, navodno se kupala u mleku kako bi "sačuvala svoju belu kožu".
Polina je očigledno plenila pažnju mnogih muškaraca, među kojima je bio i glumac Fransoa-Žozef Talma, sa kojim je imala kratku vezu. Nije iznenađujuće što su se tračevi o njenom ponašanju brzo proširili Francuskom.
Napoleon je i dalje obožavao svoju mlađu sestru, ali je sve više bio umoran od njenih skandala i burnog ljubavnog života u Parizu.
Odlučan da je smesti daleko od prestonice i da je uredi, dogovorio je njen brak sa italijanskim princom Kamilom Borgeseom i naredio joj:
"Kreni onda za Rim. Izdvajaj se po svojoj blagosti, ljubaznosti prema svima i krajnjem obaziranju prema damama koje su rodbina i prijateljice tvoje muževljeve porodice. Prilagodi se običajima zemlje, nikad ništa ne preziri, u svemu nađi lepotu i nemoj govoriti: "U Parizu je ovo bolje.“
Udala se za Kamila Borgesea, manje od godinu dana nakon smrti prvog muža, i postala princeza od Sulmone i Rosana, piše portal "ATI".
Život Poline Bonaparte u Italiji
Za razliku od vremena provedenog na Karibima, Polinin život u Rimu nije bio raj. Nakon što je izgubila svog malog sina i udala se za čoveka za kog se pričalo da je impotentan, utehu je pronašla u zagrljaju ljubavnika — plemića i slikara Ogista de Forbena.
Njih dvoje su nakratko pobegli zajedno u Francusku, ali su raskinuli vezu kada je Napoleon slikaru ponudio titulu barona Carstva.
Prekorivši svoju sestru, Napoleon joj je poručio:
"Ako nastaviš da vodiš ovakav život, nemoj računati na mene. Neću te više primati dok ne prestaneš sa razmiricama sa mužem. Nađi zajednički jezik sa princom i pokušaj da živiš dostojno mog imena i tvog porekla."
Polina, međutim, nije poslušala svog brata. Italija je bila plodno tlo za njene ljubavne avanture, od dirigenata do vojnih lica, ali i za njenu veću strast: umetnost.
Na kraju je ovaploćena u polu-goloj skulpturi pod nazivom "Polina Bonaparta kao Venera pobednica", koju je izradio čuveni umetnik Antonio Kanova. Njen nagi torzo isklesan je u idealizovanom, neoklasičnom ženskom obliku, a govorilo se da je zaista pozirala naga.
Kanova se navodno brinuo da bi skulptura mogla izazvati skandal, posebno jer je Polina bila žena visokog ranga. U jednom trenutku predložio joj je da je prikaže kao devičansku boginju, na šta mu je ona, navodno, odgovorila:
"Niko mi ne bi poverovao da sam čedna."
Kraj jednog carstva: poslednji dani Napoleona i Poline Bonaparte
Iako "Polina kao Venera pobednica" nije jedini prikaz ove žene, daleko je najpoznatiji i najsimboličniji za njen život. Zaista, Polina oličava pobedonosnu boginju ljubavi.
Dok je za života možda bila na lošem glasu zbog preljuba i raskošnog života, bila je i poznata po svojoj neizmernoj odanosti bratu Napoleonu, čak i nakon što je bio prisiljen da abdicira zbog niza vojnih promašaja.
Posetila ga je na Elbi tokom njegove prve egzilacije (kao jedina od braće i sestara), a prodala je i dijamante porodice Borgese kako bi finansirala njegov poslednji pokušaj — bitku kod Vaterloa. Car je konačno svrgnut 1815. godine, a umro je u izgnanstvu 1821.
Polina Bonaparta preminula je od raka u 44. godini, 9. juna 1825. Do tada se pomirila sa otuđenim mužem, zahvaljujući posredovanju pape,
Nasleđe Napoleona ostaje složeno, puno osvajanja, ali i modernizacije. Nasleđe Poline nije istorijski presudno, ali ona za sobom ostavlja bogat i upečatljiv život, vođen po sopstvenim pravilima, uprkos tome što su je muškarci i njena lepota neprestano definisali. Za sobom ostavlja i pravo umetničko remek-delo.
