Postoji nešto magično, pa čak i pomalo zastrašujuće u vezi sa ovim – sedmogodišnjim ciklusom. Čudan obrazac koji se ponavlja iznova i iznova, kao da neko odozgo klikće sekundarnom kazaljkom, signalizirajući: vreme je za bilans. Izgleda kao da je to samo broj. Ali zašto onda upravo taj zvuči u toliko različitih sistema širom sveta?
Sedam dana u nedelji, sedam nota u oktavi, sedam boja duge, sedam čakri, čak i u bajkama - „sedam malih jarčića“,„sedam patuljaka“... Nesreća? Može biti. Ili možda, naprotiv, to je ključ za razumevanje kako funkcioniše ne samo svet, već i naši sopstveni životi.
„Brojevi vladaju svetom“, rekao je Pitagora.
Izgleda da je on nešto više o tome znao.
Nemački filozof Rudolf Štajner tvrdio je da je ljudski život podeljen na 10 sedmogodišnjih ciklusa. I, po njegovom mišljenju, planeta Saturn ima posebno jak uticaj na ove cikluse – nije bez razloga da se naziva „gospodarem karme“. Saturn, kažu, ne oprašta lenjost i samoobmanu. Kao da svakih sedam godina postavlja pitanje: „Da li uopšte znaš kuda ideš?“ A ako nema odgovora, ili je odgovor lažan, život počinje još više da vas muči.
Zanimljivo je da su žene te koje posebno akutno osećaju ove prelome. Suptilnije su povezane sa ritmovima tela, ciklusima prirode, sa tim nevidljivim „nešto nije u redu“ što muškarci ponekad čak ni ne primećuju. I upravo žene, kako kažu astrolozi, imaju tri posebno sudbonosna doba: 42, 49 i 56. Doba kada telo više nije mlado, ali je još uvek sposobno, kada duša još uvek traga, ali je već umorna od žurbe, kada je važno ne ćutati - i ne lagati sebe.
42 godine – vreme je da se zapitamo: Kuda dalje?
Čudno je to doba. Ni ovde ni tamo. Izgleda kao da je sve već tu – kuća, posao, porodica. I kao da je sve izgubljeno. Tuga se pojavljuje niotkuda. Bore su odjednom postale vidljive iz drugog ugla. Muž je možda u blizini, ali je nekako drugačiji. Nije grub, nije ljut - samo umoran. I on sam sve češće gleda kroz prozor. Kao da je i on nešto očekivao od ovog života – a nije dobio.
Mnoge žene u ovom trenutku prvi put doživljavaju pravu melanholiju. Ne onu da je „vreme loše“, već onu da unutra zviždi promaja. Počinju izlivi besa, neobjašnjive suze, iznenadne odluke da se odustane, ode, ode. I izgleda kao da je ovo kriza. Ali ako dublje pogledate, to je poziv.
Poziv na iskren razgovor sa samim sobom. Da li sam spreman da prihvatim da mladost nije večna? Da li želim da se borim za nju ili za ono što stoji iza nje? Da li uopšte želim ovog muža, ovaj posao, ovaj grad?
„Žena nikada ne stari – ona jednostavno postaje mudrija“, rekla je Simon de Bovoar.
I ovde postaje jasno ko od starosti pravi saveznika, a ko neprijatelja. Počinju da brinu o svom telu – ne da bi se „vratile u formu“, već da bi se u njemu osećali dobro. Oni isprobavaju nove stvari – profesije, hobije, čak i države. Konačno kažu „ne“ tamo gde su pre ćutali. I zbog toga postaju lepše.
49 godina – vreme je da raširite krila, čak i ako se čini kasno
Ovo je jedno od najlepših ženskih doba. Nije očigledno, zar ne? A sve zato što društvo i dalje šapuće: "Pa nisi više mlada, kud ćeš?"
I žena sa 49 godina odjednom počinje da paniči. Teretana nije prikladna za uzrast, ples je smešan, dekolte se namreškao, jarki karmin je previše.
I ovde ona ili popušta, ili – prvi put u životu – dozvoljava sebi da bude to što jeste. Bez osvrtanja. Bez izgovora. Bez želje da se dopadne drugima.
"Najbolje vreme za sadnju drveta bilo je pre 20 godina. Drugo najbolje vreme je sada", kineska poslovica.
Broj 49 se odnosi na zrelost, ali ne na onu koja se povezuje sa dosadom i gužvom. I zrelost sa obrtom. Žena, ako je pravilno završila prethodni krug, dobija neprocenjiv bonus – unutrašnju slobodu. Ona više nikome ništa ne duguje. A ako odluči da ide na salsu, to je zato što želi, a ne zato što je „neophodno“.
Veoma je važno u ovom uzrastu naučiti da udovoljite sebi. Ne čekajte da to neko uradi umesto vas. Kupite sebi parfem, čak i ako „nemate gde da ga nosite“. Idi u bioskop same– da, same. Kupite lep donji veš – neka bude samo za vas. Jer ako ne sada, onda kada?
56 godina je vreme istinske zrelosti i istinske slobode
Ovo je prekretnica. Drugi karmički ispit, kako kažu oni koji veruju u takve stvari. I, možda, godine do kojih možete stići ili sa blistavim očima ili sa unutrašnjom težinom koju više ne možete da nosite.
56 nije o tome „sve je gotovo“, već o tome „konačno počinje“. Nema više potrebe da se pojavljuje. Nema potrebe za dokazivanjem, prilagođavanjem, ugađanjem. Moguće je biti. Samo budi tu i osećaj.
Neki ljudi u ovim godinama odlaze na jug i otvaraju prodavnicu gde prodaju domaći džem. Neki ljudi idu da studiraju da bi postali psiholozi. Po prvi put u životu, neko odlučuje da kaže „ne“ svojoj deci jer želi da se brine o sebi, a ne da čuva unuke 24 sata dnevno.
„Sloboda je luksuz koji ne mogu svi sebi priuštiti“, napisao je Alber Kami.
Sa 56 godina, vreme je da se dozvoli sebi sloboda.
Ali ovde postoji caka. Oni koji nisu naučili da budu iskreni prema sebi u prethodnih sedam godina često počinju da blede. Povlače se u sebe, plaše se sveta i gube interesovanje. Počinju da žive sa sećanjima i prekorima: prema sebi, prema svojoj deci, prema sudbini. Ovo je opasan put. Jer čim čovek prestane da želi, počinje polako da bledi.
Pa šta da se uradi povodom toga?
Nijedna starost ne mora biti strašna. Može biti drugačije. Za neke, 42 je tačka ponovnog rođenja, za druge je to neuspeh. Neki ljudi se zaljube sa 49 godina i nabave psa, dok drugi sede ispred televizora i traže nekoga koga će kriviti.
Sedmogodišnji ciklusi nisu rečenica ili mistični šablon. To je više prilika da se zaustavite i svesno sagledate svoj život. Zapitajte se: gde sam ja? Šta želim? Čega je krajnje vreme da se oslobodimo?
Žena može biti lepa u bilo kom dobu. Ali ne kada pokušava da izgleda mlado, već kada je živa. Kada ima interesovanje, energiju, smisao za humor i želju da nešto uradi - čak i ako je to samo pečenje pite ili grnčarija.
