Pet identičnih sestara, koje su postale poznate kao Dion petorke, rođene su prevremeno u malom selu u blizini Ontarija, u Kanadi, u maju 1934. godine.
Niko nije mogao znati, čak ni Elzir Dion, da će roditi petorke. Već majka petoro dece, šok od rođenja još pet devojčica - Anet, Emili, Ivon, Sesil i Mari - onesvestio ju je na dva sata. „Šta ću sa svim tim bebama?“, navodno je vrištala.
Elzir je sumnjala da nosi blizance, ali mogućnost petorki joj nije pala na pamet. A i zašto bi? Lekari kažu da je verovatnoća da se prirodno začnu petorke oko jedan prema 55 miliona, ali je verovatnoća identičnih petorki još neprocenjena jer su sestre Dion jedine identične petorke ikada zabeležene i prve petorke za koje se zna da su preživele detinjstvo.
Pet devojčica rođeno je 28. maja 1934. godine, dva meseca prerano, blizu sela Korbejl u severnom Ontariju, u Kanadi. Zajedno su težile samo nešto više od 6 kg. Bile su jedva žive, sa ozbiljnim respiratornim problemima, a uslovi u kući na selu, bez grejanja i struje, nisu doprinosili njihovom preživljavanju.
Lokalni lekar Alan Roj Dafo, koji je bio prisutan tokom porođaja, obavio je neverovatan posao održavajući pet prevremeno rođenih beba u životu pod teškim okolnostima i bez pristupa medicinskoj opremi. Sterilisao je kuću na selu, održavao bebe toplim u pletenoj korpi koristeći termofore ili otvorenu rernu i regrutovao je medicinske sestre da ih masiraju maslinovim uljem. Pre nego što su zalihe majčinog mleka mogle biti organizovane, Dafo je naredio da se bebe hrane kravljim mlekom, sterilisanom vodom i kukuruznim sirupom, pomešanim sa jednom ili dve kapi ruma kao stimulans.
Dok se širom zemlje slavilo njihovo čudesno preživljavanje, priča se nije baš srećno završila već je dobila tragičan obrt.
Kanadska vlada, zabrinuta zbog eksploatacije od strane porodice, preuzela je starateljstvo nad petorkama i učinila ih štićenicima države.
Međutim istovremeno i ironično i tragično, devojčice su bile izložene u okruženju nalik tematskom parku pod nazivom „Kvintlend“, gde su ih milioni gledali kao ljudski zoološki vrt. Eksploatacija koju su trpele, dok su drugi profitirali, postala je mračno poglavlje u kanadskoj istoriji.
Kasnije u životu, preživele sestre su otvoreno govorile o traumi odvajanja od porodice i izlaganja radi javne zabave. Njihova priča podstakla je promene u zakonima o dobrobiti dece i medicinskoj etici u Kanadi, ali i šire.
