Gitarista i kompozitor Miloš Vuksanović jedan je od osnivača Lexington benda koji proslavlja 20 godina godina postojanja! Zahvaljujući njegovoj igri sa notama, između ostalog, izgradili su prepoznatljiv muzički stil, te svakoj melodiji daju lični pečat. Osim što stvara hitove za svoj bend, piše numere i za druge izvođače, a ističe da ima mnogo onih sa kojim bi tek voleo da radi. Šarmantim stavom i osmehom sa lakoćom osvaja publiku, ali njegovo srce odavno je ukrala jedna lepotica. Osim muzike, obožava da pravi pice, te je svoju drugu ljubav pretvorio i u ozbiljan biznis, duhovito ističe mišljenje da je najbolji pica majstor među muzičarima, što su potvrdili svi oni koji su probali njegove specijalitete.
Sa Vuksom, kako ga obično zovu prijatelji, pričali smo o karijeri dugoj dve decenije, komponovanju, piceriji, a pored toga nam je otkrio i kako pliva u bračnim vodama.
Na početku razgovora nam je opisao kako su izgledali njegovi počeci i koje momente bi izdvojio iz dosadašnje i te kako bogate karijere.
- Boki i ja smo jedni od osnivača benda. Tokom 2004. godine on je sa klavijaturistom svirao u grupi koja se zvala "Tandem", ja sam iz svoje neke priče hteo da napravim nešto ozbiljnije, oni iz svoje i tako smo se spojili. S obzirom da nas je bilo trojica, više nismo mogli da se zovemo "Tandem", pa smo nazvali bend po kafiću u kom smo tada nastupali. Najupečatljiviji momenti za mene su kada neka pesma uđe u narod i postane hit. Mogu da izdvojim 2009. godinu i pesmu "Kako je, tako je" , i potom i svi albumi koji su se ređali i autorski rad. Zatim su usledili hitovi "Dobro da nije veće zlo" 2012, "Donesi" 2013, "Potraži me" 2014. Svaki veliki koncert nosi neku posebnu uspomenu - priča Miloš za naš magazin.
Potom nam je otkrio koje hitove Lexington benda je upravo on napisao.
- Napisao sam duet sa Aleksandrom Prijović, zatim "Samo ostani tu", takođe, duetska numera. Pesmu "Bosanka" sam napravio u saradnji sa Banetom Opačićem, od njega sam mnogo učio i stvarao sa njim. U jednom periodu života smo se baš družili, negde sam se uz njega i malo formirao kao autor.
Posebno je ponosan na saradnju sa pevačicom Marijom Mikić.
- Nešto što se najviše izdvojilo od mog autorskog rada, a da nije za Lexington, je sigurno sve što sam radio za Mariju Mikić. Sve što je snimala u poslednje tri, četiri godine, imao sam to zadovoljstvo da radim sa njom, a najviše se izdvojila pesma "Jul". Znate šta je problem, mnogo komponujem, mnogo radim, a malo zovem pevače da to čuju. Nekada davno je moju pesmu imao i Bojan Marović na Muzičkom festivalu u Budvi, zove se "Svaki korak tvoj", a gitare je svirao Vlatko Stefanovski, što je meni bilo fenomenlano, s obzirom da sam gitarista i da mi je upravo on bio jedan od najvećih uzora - ispričao je Vuksa, a potom dodao sa kojim izvođačima bi voleo da sarađuje u budućnosti:
- Postoji mnogo pevača za koje bih voleo da radim, često mi se u diktafonu numere i zovu po imenu nekog izvođača. Evo, recimo, Adil mi je bio pre neki dan u studiju, snimali smo neki prilog za njegov koncert na Tašmajdanu, on mi je fenomenalan, njegov glas sigurno da inspiriše mnogo. Aleksandra Prijović, takođe, duet sa njom je slučajno nastao. Mi smo došli da slušamo neke pesme za nju, i ja joj tada kažem: "Hajde da čuješ jednu mušku pesmu koju sam uradio pre 2 sata", oduševila se i pretvorili smo je u duet.
Istakao je i da li ga nešto naročito insipriše.
- Nema ništa posebno što me inspiriše. Nisam neki tim koji tuguje da bi to bila kao neka osnova inspiracije. Šta znam, sigurno kada dugo ne radim, onda se dese neke lepe stvari. Znači, insipriše me odmor od komponovanja - rekao nam je muzičar kroz osmeh.
Pored rada u studiju na novim pesmama i druženju na koncertima sa publikom, poseduje još jednu veštinu - odličan je pica majstor, te je pre nekoliko godina otvorio i svoju piceriju u Beogradu koja se izdvojila po izvrsnom kvalitetu i sjajnim ukusima za koje je upravo Miloš zadužen!
- Mislim da sam najveći ljubitelj pice od svih ljudi koje poznajem u životu. Trenutno mi je možda omiljena Margarita, ali ako gledamo unazad, Kapričoza je na ovom podneblju najzastupljenija i najkomercijalnija. U poslednih pet godina je to potpuno drugačije, svašta se tu menja. Stalno pravim neke pice, eksperimentišem, sve je krenulo kada sam se zainteresovao više za to u vreme korone, kada sam imao vremena napretek. Tada sam se 100 % zaljubio u sve to, ogromna strast prema pravljenju testa se razvila i do dan-danas nije splasla, nego se samo još više razvijala. Završio sam razne kurseve širom Evrope i recepti koji su u mojoj piceriji sam ja osmislio, samo ih prenosim na ljude koji tamo rade - objašnjava nam Miloš.
Pitali smo ga i u čemu se krije tajna savršenog pica testa.
- Vrlo je komplikovano napraviti pica testo na pravi prirodan način, jer zavisi od hiljadu faktora. Koji god da vam sad kažem recept, kada ga pravite u vašim uslovima, može da ispadne skroz drugačije. Ali, postoje neka osnovna pravila, brašno je osnova cele priče. Italijani to rade najbolje, ta njihova "00" brašna koja su sitno mlevena sa visokim procentom proteina su nezamenljiva. Kod mene u piceriji nema kompromisa sa trgovinom, biram samo najbolje i najkvalitetnije - podvlači.
Sa Milošem smo se dotakli i tema o bračnom životu, te nam je naglasio da je 40 godina čekao na pravu i da ju je konačno pronašao, te da uživa u braku sa njom.
- Sa mojom suprugom je fenomenalno biti u braku, kao i u vezi, to je kad nađeš pravog partnera. Kod nas se nije previše toga promenilo, osim što ja nosim prsten. To mi je jedino bilo čudno u prvom trentutku. Ali, mi živimo zajedno već dugo, samo smo nastavili naš put. Zamera mi što sam malo onako kratkog fitilja, brzo planem, ali sve nesuglasice brzo rešimo i veoma lepo se slažemo. Čekao sam 40 godina na pravu i mislim da je to-to - zaključuje gitarista Lexington benda.
Autor: Ivana Bogićević
